Хајде да насликамо слику. Вечера је готова. Гледате напола поједени тигањ пилетине са лимуновим биљем или ону тепсију на бази парадајза. Инстинктивно, зграбите исторолна алуминијумске фолијеса којим сте управо кували и чврсто га умотајте. У фрижидер иде. Чини се у праву. То је метал. Осећа се сигурно.
Овде све иде наопако. Та поуздана ролна од фолије одаје ваше остатке. Ево зашто, једноставно речено.
Прво, то је аутопут укуса, а не баријера.Фолија може изгледати чврсто, али је пуна микроскопских пора. Не затвара укусе; то им омогућава да се замене. Оштар бели лук из ваших шкампа побегне, док оштар прелив од плавог сира са полице испод улази. Ваша храна се не задржава сама; постаје „смути са укусом фрижидера“. Та ролна фолије ствара зону заједничког мириса у којој се све меша.
Друго, то је квасац.Остаци морају брзо да се охладе и остану суви. Шатор од фолије ради супротно. Заробљавате топлоту и пару, која се затим кондензује директно на храну. Та прелепа хрскава кожа се претвара у гуму. То савршено печено веге цхар се раствара у кашу. Кувате храну преко ноћи у сопственом соку. Непропусна посуда омогућава стварање кондензације на зидовима, а не на храни.
Треће, може постати чудно са киселинама.Тај сос од парадајза, лимунов сок или сирће? Алуминијум је реактиван. Продужени контакт може довести до благог металног укуса, па чак и узроковати ломљење фолије, остављајући мале рупице. Ваша храна неће бити токсична, али може имати „неуспешан укус“.
Решење је једноставно:
Раскините саролна од фолијеза рад у фрижидеру. Његов посао завршава на вратима рерне.
Пустите да се врућа храна охлади око 20-30 минута (не на собној температури, само да престане да се кува на пари).
Пребаците га у одговарајућу стаклену или керамичку посуду са поклопцем. Чврсто затворите.
За замрзивач користите тешке вреће за замрзавање, истискујући сав ваздух.
Урадите ово и поново ћете открити стварне остатке - храну која има сличан укус, а не цео фрижидер. Вечерас се удаљите одролна од фолије. Ваш сутрашњи ручак ће вам бити захвалан.
